Ljubav

Ljubav je staklo koje se lomi ako ga čovjek primi suviše nesigurno ili suviše čvrsto.Ljubav je mozda najlepse osecanje na svetu...ljubav je traganje za necim sto svako zeli a sto malo ko ima....

Svi smo mi dospeli u ovozemaljsku bastu koja se zove zivot. Staze kojima hodamo su razlicite,preplicu se i razilaze,mi tecemo kao vreme,radujemo se, smejemo, patimo, bolujemo i sto je najvaznije...Volimo...

Tako sam i ja zavolela... Brzo, nepromisljeno, totalno blesavo...

Zavolela sam tako lako a tako sam tesko znala to da pokazem...Mozda je to moja najveca mana a mozda cak i najveca vrlina...mozda cu upravo zbog toga uspeti da sacuvam svoje srce u jednom komadu sto retko kome polazi za rukom u ovom svetu punom lazi, prevara i neiskrenih ljubavi... A sa druge strane covek bez ljubavi je samo mrtvac koji dise, nista drugo do nekoliko slucajnih imena i datuma...

Ljubav je cudna stvar... Danas je sve leprsavo i lepo i mi ususkani u svojoj ljubavi sijamo od zadovoljstva a sutra... Sok... Ugledamo onu stranu stvarnosti, onu stranu zivota koju juce nismo poznavali, svi lepi trenutci ispare a u nama ostaje jedino osecaj gorcine,usamljenosti i neobjasnjive tuge... Da li je onda nase srce vredno da ga zrtvujemo zbog nekih lepih zelenih ociju? Ociju koje su tu uz nas,bodre nas i prate kroz zivot a onda odjednom nestanu kao da nikada nisu postojale, a nase srce ostane samo, napusteno i ranjeno...? Ocigledno da jeste cim je toliki promet!!! Danas se srca poklanjaju tako nepromisljeno i brzo da je gotovo nemoguce sacuvati ih... Da li su ljudi poludeli ili i dalje ne shvataju da je srce ono najvrednije sto poseduju? 

Mozda su ipak ljudi u pravu... Mozda srce ipak treba staviti na kocku i cekati da naidje ono koje ce kucati u istom ritmu... Mozda je ta neizvesnost ono sto u stvari cini ljubav a kada bi sve bilo ocigledno i lako ljubav verovatno vise ne bi bila to sto je sada... Zbog toga ne ljudi ne treba da se opiru kada ih pogodi Amorova strelica a jos gore da beze od toga i stide se da pokazu svoju zaljubljenost, taj najlepsi osecaj na svetu...

Putevi ljubavi su veoma cudni i satkani su od bezbroj trenutaka. Svaki je poseban i neponovljiv. Svaki prezivljeni dan i prespavana noc samo su delici ogromnog mozaika. Nikada se jedan prezivljeni trenutak nece ponoviti i zato treba voleti i biti vojen u svakom trenutku, tokom ovog celog kratkog i nesavrsenog zivota... A ja bih to verovatno prvo trebala da naucim sebe..

          

Ekskurzija

Secam se kao da je bilo juce. Trebali smo da krenemo na Kopaonik na malu ekskurziju sa drustvom iz osnovne skole

Bilo nas je uvek puno odeljenja, samo u mojoj generaciji bilo je dese odeljenja sa priblizno trideset ucenika u svakom. Nastavnici su imali pune ruke posla. Trudili su se da nas maksimalno nadgledaju kako se neko ne bi izgubio ili zaostao za nasom masovnom grupom. Bili smo tamo u zimskom periodu i privlacili smo paznju skijasa gde god da smo se kretali grupno. Ono sto pamtim jeste uravo belina kojom je planina okovana. U naseljenom delu gde se nalaze hoteli, gradjevine su namerno uradjene u drvetu kako bi podsecale na brvnare, tj. na planinski duh.nisam se usudila da skijam, drzala sam se grupe koja je hodala po kaficima i restoranima i ispijala kafe i cajeve. Nisam tip osobe koja voli sportove, pogotovo one zimske. Vise volim da se drzim tople prostorije, neke vatrice u kaminu i dobre knjige. U zimskim carolijama uzivam iskljucivo posmatrajuci kroz prozor. U svoj toj velikoj grupi, shvatili smo jako brzo da nam nedostaje grupica od cetvoro ljudi. Zavladala je panika, na planini je sezona i u mnostvu regularnih turista nalaze se cetiri nasa druga. U prvi cas smo shvatili da je najbolje da malo sacekamo jer su sigurno na stazi za skijanje ili zicari, ali kako je vreme odmicalo i mrak pocinjao da pada poceli smo potragu. Nakon bezuspesnih nekoliko sati potrage ubedjeni da su sleteli sa neke litice ili da ih je napala neka zivotinja, zatekli smo ih u holu naseg hotela kako razdragano pricaju.

Uspavana grupica koja je propustila polazak na skijaliste celi dan je provela u toplom hotelu razgledajuci njegov sadrzaj. Ljuti i promrzli, vratili smo se u sobe.

Pisanje sastava

Ако већ желиш да састав буде одличан,никада немој састав почињати правим или неправим везником.Прави везници су:(и, па, али, да, док, јер, ако),а неправи везници су:(када, већ, дакле, пошто, како).Такође у састав требаш да убациш и :

• Увод 

• Разраду 

• Пасусе 

• Закључак 

1. УВОД:

 У уводу се наговештава о чему тачно пишеш , то може бити неки занимљив догађај ,детаљи из теме. Наравно да увод нетреба да садржи  баналну реченицу о чему ће се писати,то је наравно велика грешка,увод треба да буде на пример овакав:,,Моје омиљено годишње доба јесте јесен и рећићу ва неколико ствари о тој теми

               2.РАЗРАДА 

Разрада је централни део рада,он треба да буде опширан и да има више описа од увода и закључка,например треба јесен описивати у великој целини,али треба писати и по пасусима,да се стављају значи интерпункције.

              3.ПАСУС  

Ако смо увод,разраду и закључак отпочели деом који је увучен за два или три центиметра онда пасусе увлачимо за по пола реченице да би састав имао уредност .

             4.ЗАКЉУЧАК   

Закључак углавном треба да буде сажет  у пар реченица,да се изнесе завршно запажање,погрешно је састав завршити једном реченицом која не казује ништа ново неком фразом ,углавном треба бити завршан део рада.

                         
                                                   ХВАЛА ВАМ НА ПАЖЊИ